О књизи: 2010 / Авганистанац Атик Рахими живи у Француској и пише књиге како би испричао истину о својој ратом разореној земљи. Објавивши неколико романа на свом матерњем језику, Рахими је одлучио да напише књигу на језику своје нове домовине, а овај први покушај био је толико успешан да је роман „Синге Сабур (Камен стрпљења)” награђен највишом француском књижевном наградом, Гонцоурт награда 2008. У овом кратком роману, кроз монолог једне Авганистанке, појављује се широка панорама целокупног живота данашњег Авганистана, са глупом феудалном суровошћу унутарпородичних односа, досадом свакодневице и истовремено поезијом авганистана. веровања старих људи.* * *Овај камен је, знате, такав да ако га ставите испред себе, онда можете на њега излити све своје туге и туге, и патње, и туге, и невоље.. И камен те слуша, упија све твоје тајне, док се једног дана не распукне и распадне се: синге сабур, камен стрпљења* *Тенк салве, главе Муџахедини, ноћно завијање паса који једу лешеве и суфијске легенде које је испричао стари мудрац на самрти - ово је сурова свакодневица авганистанског села, једног од многих који су се нашли усред грађанског рата. Авганистански писац Атик Рахими описао га је на француском у својој причи „Камен стрпљења“, која је 2008. године добила Гонкурову награду, једну од најпрестижнијих награда у књижевном свету Европе. Невероватно је да је овај језиви текст заправо о љубави - снажној, страсној и трагичној љубави младе Авганистанке према свом смртно рањеном мужу муџахединима.